Adolescencija je period intenzivnih promena koje prevazilaze samo fizički rast. U ovom uzrastu, mozak prolazi kroz proces „remontovanja“, posebno u prefrontalnom korteksu, delu odgovornom za donošenje odluka i kontrolu impulsa. Da bi se ovi procesi odvijali nesmetano, stabilan dnevni režim postaje temelj zdravlja.
Biološki gledano, tinejdžeri se suočavaju sa fenomenom „odložene faze sna“. Melatonin, hormon spavanja, kod njih počinje da se luči kasnije nego kod odraslih, što stvara prirodnu tendenciju ka kasnijem odlasku na spavanje. Međutim, rani školski časovi ostaju nepromenjeni, što dovodi do hroničnog deficita energije. Uspostavljanje rutine koja poštuje ove biološke promene, ali ih i kanališe, pomaže u stabilizaciji hormonskog statusa.
Redovni obroci u isto vreme, fizička aktivnost tokom dana i ograničavanje stimulansa u večernjim satima pomažu telu da prepozna signale za odmor. Kada adolescent ima predvidljiv raspored, nivo kortizola (hormona stresa) ostaje u granicama normale, što direktno utiče na pravilno funkcionisanje endokrinog sistema i opšti imunitet.