Mnogi učenici veruju da će „noćno učenje“ doneti bolje rezultate, ali nauka o mozgu tvrdi suprotno. San nije pasivno stanje; to je vreme kada mozak vrši konsolidaciju memorije. Sve što je naučeno tokom dana, tokom dubokih faza sna se prebacuje iz kratkoročne u dugoročnu memoriju.
Nedostatak sna direktno narušava kognitivne funkcije kao što su pažnja, radna memorija i kreativno rešavanje problema. Tinejdžer koji spava manje od osam sati ima značajno sporije reakcije i teže zadržava fokus na predavanjima. Kontinuitet je ovde važniji od kvantiteta vikendom – „nadoknađivanje“ sna subotom ne može popraviti štetu nanetu tokom radne nedelje.
Da bi se poboljšao akademski učinak, preporučuje se uvođenje „digitalnog policijskog časa“ – gašenje ekrana bar sat vremena pre spavanja. Plava svetlost sa telefona blokira lučenje melatonina, čime se mozak veštački održava u stanju budnosti. Stvaranjem rutine koja uključuje čitanje knjige ili opuštajuće aktivnosti, učenik priprema svoj kognitivni sistem za maksimalnu produktivnost sledećeg dana.